DUŠAN TODOROVIĆ - RE-VIZIJA FANTASTIČNOG SNA

Printer-friendly version

 

 

 

DUŠAN TODOROVIĆ
1945, Kragujevac


 

Diplomirao je (1972) i magistrirao (1974) na Slikarskom odseku, kod profesora  Đorđa Bošana, na Akademiji/Fakuletu likovnih umetnosti u Beogradu.

Član ULUS-a od 1974. Godine 1980. obavljao funkciju predsednika ULUV-a (sada SULUV-a). Član asocijacije EUROPEAN ARTISTS sa sedištem u Essenu.

Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu prošao kroz sva akademska zvanja: asistent (1976-1981), docent (1981-1986), vanredni profesor (1986-1992), redovni profesor (1992 do penzije). Od 2004. do 2009. bio dekan na istoj akademiji.
Boravio je na studijskim putovanjima u gotovo svim značajnim evropskim gradovima i dobitnik je stipendije danske Vlade i jugoslovenske stipendije „Moša Pijade“ za likovne stvaraoce.

Prvi put je samostalno izlagao 1979. u Beogradu (potom više puta) a zatim u mnogim gradovima u zemlji i inostranstvu (London, Pariz, Budimpešta, Temišvar, Premisl (Poljska). Grupno je prvi put izlagao 1974. u Ruminiji a potom na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Dobio je niz nagrada.
Učestvovao je na mnogim simpozijumima i umetničkim kolonijama.
Dela mu se nalaze u nizu javnih i privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu.
Više u monografiji: ДУШАН ТОДОРОВИЋ, ВИЗУЕЛНИ ТРАГОВИ, Завод за културу Војводине, Нови Сад, 2017.

 

RE-VIZIJA FANTASTIČNOG SNA

Već skoro pedeset godina stvaralaštvo Dušana Todorovića je primer originalne aktivnosti angažovanog intelektualca i humaniste. Svoj stav o savremenom životu kreativno oblikuje i  obrazlaže: „Uhvatiti duh vremena kao apstraktnu dimenziju izvan vidljivog prostora, i individualnim doživljajem zabeležiti stvarnost – kvalitet je vrhunske težnje svakog umetnika.“

Sedamdesetih godina prošlog veka i ciklusu ZIP kroz duhovitu interpretaciju jednog savremenog često korišćenog dela odevnog predmeta sugeriše ambijent savremenog potrošačkog i unificiranog društva.

Osamdesetih godina, na talasu Novog ekspresionizma, stvorio je likovno raskošne i raskalašne Istorijske vrtove, pri čemu se prepustio originalnoj vrsti slikarske „ekstaze“.

Početkom novog veka preovladao je poriv za izrazito kritičkim komentarom, te ciklus Virtualni prolaznik sadrži snažne socijalne i političke metafore u nameri da bude saučesnik promena savremene svesti.

Mnoštvo simboličkih prizora nazvanih Prva ilegalna operacija Adama i Eve ili Tehnomahija, nagoveštavaju umetnikove filozofske stavove o dihotomijama između savremenog načina života i njegove lične raspetosti kao korisnika tehnoloških blagodeti i utopijske potrebe za Skladom sa Prirodom i Bogom…Specifičnost ovih radova je u scenskoj čitljivosti snažno energizovanog plastičkog miljea u koji su „utkani“ intelektualno angažovani i duhoviti poetski komentari. Sve to dodatno potkrepljuje verbalizacijama o današnjem društvu zatrpanom tehnološkim inovacijama sistema u kojima vlada informacioni rat - onaj koji vodi u prave ratove… Stoga, zavisnost od prenatrpanosti ekranima, telefonima i drugim sredstvima savremene tehnike, dovodi do šekspirovske  dileme: „To be or to click – this is the question today.“

Umetnikova ekološka svest sugeriše strah od tehnološke civilizacije, od mešanja u tokove Prirode. Šta će se desiti sa ljudskom vrstom? Zavladao je tehnološki sistem elektronske komunikacije. U ciklusu Muzej virtuelnih imovina odnosno Virtualni prolaznik, u prostoru ready made-a, reciklaže i redizajna, istovetne tamne figure (metaforični piktogrami) kao siluetarne spodobe ili klonovi „dirigovano“ se kreću u zadatim pravcima bez ikakve uzajamne korelacije čime, iza ekrana, upravlja „Čovek iz senke“… To je svet virtuelnih senzacija u kojima upotreba black light-a doprinosi nadrealnosti vizuelnih efekata…

Podjednako okrenut klasičnom slikarskom postupku i modernim tehnologijama, Todorović je, kako sam kaže „na klackalici“ pri upotrebi i jednih i drugih sredstava. Kreativno se usklađuju idealista i skeptik, sanjar i cinik, manuelni graditelj i tehnički manipulant….

Na tako bogatom i kreativno raznovrsnom stvaralačkom putu, čini se logičnim - idejno, plastički i likovno - nastavkom današnja faza po kojoj je umetnik, po naslovu jedne slike, duhovito nazvao SMS from paradiso. To predstavlja „uput“ za celokupni ciklus dela pod nazivom Prva ilegalna operacija Adama i Eve. Te slike, objekti, asamblaži i luminokineti, pročišćeni su od svih „dodatnih“ ikonografskih elemenata radi fokusiranja na mitološke siluetarne figure Adama i Eve. Sada, likovno svedeni prostor, može se tumačiti i kao umetnikovo ideološko „pročišćenje“ od egzistencijalnog straha u odnosu na manipulativne tehnicističke strategije i ekološku ugroženost.

Prizivanjem arhetipskih simbola, uz Drvo saznanja i lavirintsku shemu (put do „izlaska“), on sugeriše jeretički stav o Evinom „statusu“ čime njenu ulogu provokatora „prvog greha“ promoviše u novi simbol totalnog oslobađanja čovekove kreativne misli, uma i duha…

U mističnom – mitskom prostoru luminoambijenta, među tamnim siluetama protagonista priče odvija se čin pruzimanja „jabuke greha“. U prvom planu, scensku dramaturgiju prizora potencira model ključnog simbola – zagrižene jabuke greha na izdvojenom i UV zracima osvetljenom postolju. To je, istovremeno, prasimbol prvog greha i uzvišeni čin oslobađanja…Svetlost je metafora duhovne svetlosti i duhovne moći…

U sledećoj akrilnoj slici, slični prizor nosi letristički segment sa kojeg se čita ILLEGAL OPERATION, „overeno“ formom zagrižene jabuke u medaljonu.

Tako smo „svedoci“ ambivalentnosti pomenutog simbola i njegove aluzivnosti  na savremeni mekintošev znak APPLE. Predstava mita u  savremenoj civilizaciji…

Podjednako impresivan prizor sa idejom OSLOBAĐANJA pratimo u ciklusu prostornih instalacija Festumski skok, naslovljenom po istoimenoj fresci sa Krita (460 godina pre naše ere) gde je osnovna ideja dobila novu likovnu i plastičku inscenaciju… Mitološki lik nagog Skakača u vodu, procesom kompjuterske stilizacije, postao je metafora potpunog telesnog i duhovnog oslobađanja. Idejni angažman umetnika prati impresivna inscenacija objekata (metal, klirit, platno kao tablet, plazma, ekran, black light) koji potvrđuju aktuelnost mita i povezuju prošlost i sadašnjost.

Arhetipski simbol KRŠTENJA uranjanjem u vodu, u raznim vremenima i civilizacijama znači očišćenje od greha, rođenje u duhu novog čoveka…Voda – kao materia prima, kao simbol pročišćenja od greha, istovremeno u svojoj strukturi – u svojim česticama pamti i povezuje prošlost, sadašnjost i budućnost…

  Ljiljana Slijepčević

 

 

PRVA ILEGALNA OPERACIJA (ADAM&EVA) / THE FIRST ILLEGAL OPERATION (ADAM&EVE), 2016, triptih / triptych
 

VIRTUALNI PROLAZNIK (WAP PORTAL)
/ VIRTUAL PASSER-BY (WAP PORTAL),  2017

SKUPTURALNI OBLIK, FESTUMSKI SKAKAČ
/ SCULPTURED FORM,   PAESTUM DIVER, 2014

TELOMERA_ELEKTRONSKA INFORMACIJA, NO MORE FREE SPACE / BODYMEASURE_ELECTRONIC INFORMATION, NO MORE FREE SPACE, 2019

GEOMETRIJA SVETLOSTI_ELEMENTAL (PRELAMANJE) / THE GEOMETRY OF LIGHT_ELEMENTAL (REFRACTION), 2019

 

 




FESTUMSKI SKOK
/ PAESTUM JUMP, 2014

TABLET_E_AKRIL NA PLATNU sa aplikacijama
/ TABLET­_E_ACRYLIC ON CANVAS with applications, 2016

SMS FROM PARADISO 1, 2019

SMS FROM PARADISO 2, 2019

Nekoliko rečenica o antinomijskom ambijentu

RE-VIZIJA FANTASTIČNOG SNA

Moj umetnički rad inspirisan je postulatima vremena i funkcionisanjem računara koji se nezajažnjivo hrani pitanjima i odgovorima, odnosno ogromnom količinom informacija, za koje naivno verujemo da su naša svojina, a u suštini, kada računar nije u stanju da nam ih pruži, praktično bivamo suočeni s ogromnom prazninom u sopstvenom znanju. Zato na većini računarske opreme stoji upozorenje: „This machine has no brain, use your own!”

Koristeći ovakve sisteme koji oslobađaju naš mozak od pamćenja i sećanja, kao i našu nesputanu maštu i usvojena znanja, ulazimo u svet virtuelnih senzacija uz kratkotrajne bljeskove nejasnih asocijacija, a našu memoriju prepuštamo zaboravu.

Verujem da je uloga umetnosti da bude sveopšti putokaz, opomena i suštinsko osveženje u umornim i sumornim vremenima. Bez nje bi svet bio svakako siromašniji.

VELIKA KLOPKA

Virtualno-realno je formirani ambijent materijalizovanog mentalnog inboksa, zatrpanog mnoštvom informacija a suštinski je personalni dijalog s vremenom.

Savremeni svet je postao savršena globalna klopka koja nas depersonalizuje i transformiše u zavisnike info_screen sistema. Živimo u lavirintu informacija, otuđeni vladavinom ekrana, dok stvarni život prolazi pored nas.

Dušan Todorović